SENKIN DRUGI DOLAZAK

Nisam mislio da će se to desiti.

Nisam verovao da je moguće.

Jer, nisam politički angažovan.

Niti imam televizijsku emisiju.

A nisam ni pevačica.

I još pišem fantastiku.

Strašno, strašno.

Ipak, desilo se.

Senka će doživeti drugo izdanje.

Mada, ne onako kako mislite.

U pitanju je elektronsko izdanje, da, da.

Stoga, evo refrena koji ću ovih dana ponavljati:

Senka naše želje će, prema rečima mog elektronskog izdavača, New Look Entertainment-a, od početka decembra tekuće godine moći da se kupi kao aplikacija u Apple-ovom app store-u.

Ajpedi i ajfoni, stižem!

Pola reči ne razumem, al’ se ipak radujem.

Kad sve bude operativno, javljam se opet.

Eto, živeli još jednom.

PUPIN I JA

Pre nekoliko dana mi je stigao mail od Mihajla Pupina. Tako je pisalo, Mihajlo Pupin. Pomislio sam: “Došlo gadno vreme, kad ti pokojnici pišu.“ Otvorio sam dokument drhtavim stiskom na taster i pročitao sledeće:

Poštovani, regionalni centar za talente “Mihajlo Pupin“ vas moli da nam pošaljete podatke o gostovanju na književnoj koloniji na Divčibarama, tačnije, potrebna su nam dva tehnička detalja:

Tačan naziv vašeg izlaganja

Vreme njegovog održavanja.

Priznajem, laknulo mi je. Mada, pričati sa talentovanim srednjoškolcima o sopstvenom romanu i žanrovskoj prozi samo je malčice manje strašno od mailova pokojnika. Dok me smrt rastužuje, mladost me plaši.

Ko zna šta će sve pitati?

Uvežbaću neke pokrete i skrenuti im pažnju plesom…

Naziv: Strašna i strašno čudna proza

Vreme održavanja: 12-ti i 13-ti novembar, pančevačko odmaralište, Divčibare.

Vidimo se.

Jack Torrence