Pre nekoliko dana mi je stigao mail od Mihajla Pupina. Tako je pisalo, Mihajlo Pupin. Pomislio sam: “Došlo gadno vreme, kad ti pokojnici pišu.“ Otvorio sam dokument drhtavim stiskom na taster i pročitao sledeće:
Poštovani, regionalni centar za talente “Mihajlo Pupin“ vas moli da nam pošaljete podatke o gostovanju na književnoj koloniji na Divčibarama, tačnije, potrebna su nam dva tehnička detalja:
Tačan naziv vašeg izlaganja
Vreme njegovog održavanja.
Priznajem, laknulo mi je. Mada, pričati sa talentovanim srednjoškolcima o sopstvenom romanu i žanrovskoj prozi samo je malčice manje strašno od mailova pokojnika. Dok me smrt rastužuje, mladost me plaši.
Ko zna šta će sve pitati?
Uvežbaću neke pokrete i skrenuti im pažnju plesom…
Naziv: Strašna i strašno čudna proza
Vreme održavanja: 12-ti i 13-ti novembar, pančevačko odmaralište, Divčibare.
Vidimo se.
Jack Torrence
