Čudna stvar, to pljuvanje.
Petar je pre mesec dana pljunuo na trotoar i pljuvačka je pala u obliku telekastera. Posle deset dana ga je dobio, za rođendan. Neši je na keju uletela buba u usta, pa ju je ispljunuo. Nečiji pas je dotrčao da ispita bubu i tako je Neša upoznao Jelenu. Martina se žalila kako na placu ima dva ara na kojima ništa ne raste. Pretprošli put kad je bila tamo, pljunula je na zemlju, besna, i sada je niklo drvo. Šljiva.
Moj deda kaže da od njegove pljuvačke brže zarastaju rane.
Sandra je jednom pljunula tipa koji ju je napao i tvrdi da mu je ostala fleka na licu, od češanja. Tako ga je prepoznala u policiji.
Miško je zimus pljuvao po zaleđenoj bari da mu se ne bi klizali đonovi dok je prelazi. I stvarno nisu.
Probao sam i ja. Izašao sam na terasu i pljunuo na zagrejani mermer. Stisnuo sam kapke i u njima video tvoje oči i usne. Pljuvačka se ubrzo osušila i na kamenu ostavila trag soli, nalik na kredom ocrtan leš.
****
Čitam James Lee Burkea (Crusader’s Cross) i slušam Lanegan/Campbell (Hawk).
