Gosti dolaze sa najrazličitijih strana. Sećam se jednog para koji je živeo u Venusportu, neverovatni ljudi: živeli kao psi, a opet bili veseli i nasmejani, puni života. Poznavao sam i tipa iz Lauela, na Marsu: pilot, samac, stari šmeker. Nijedna mu nije odolela. Vraški je umeo da zabavi doživljajima iz kokpita letelica kojima je upravljao. Tu su onda najamnici sa Kolonija; uglavnom rudari i svemirski mehaničari, ali i razni sitni prodavci magle i lake zabave koji idu uz njih, reparatori opreme, lopovi, muzičari lutalice, avanturisti najrazličitijih kalibara, žene u potrazi za dijamantskim asteroidima i muškarci koji znaju njihove lokacije, probisveti u potrazi za ženama plave kože i jeftinim provodom na Planetama plezira, naučnici koji proveravaju sumanute teorije na obodu crne rupe, moćnici koji ih plaćaju ne bi li jednog dana stavili uzde na osnovne sile univerzuma.
Baš ih ima raznih.
I svi me oni, kada dođu, pitaju isto: “Je li, kako je kod tebe? Čuli smo, bilo je gusto. Je li sada sve u redu?“
“Naravno da je u redu“, zbrzam ja. “A ako i nije – biće. Nego, pričajte vi meni“, pozivam ih, vučem za rukav. “Koji su najnoviji tračevi iz galaksije? Kakva je moda na Tau Cetiju, noćni život na Cisaldi, šta kažu top liste na Radio pulsaru?“
I oni mi, puni utisaka, pričaju do kasno u noć, dok se gore, među zvezdama, gase neispunjene želje.
Srećni vam svima praznici.
Živeli!
